Programska petlja

Ponekad se delovi programa izvršavaju  više puta . Struktura koja omogućava ponavljanje  naziva se programska petlja. Programskom petljom delovi programa se ponavljaju unapred zadani broj puta ili sve dok je određeni uslov ispunjen.
Petlje se u programu ostvaruju naredbama:
  • for,
  • while,
  • do-while.

Petlja for

Petlja for se najčešće upotrebljava ako se delovi programa (blokovi naredbi) ponavljaju odredjeni broj puta.

 

for (pocetna vrednost; uslov; stepen)

            {

                blok naredbi

            }

naredba iza bloka

 

  • Svaka for petlja ima svoju kontrolnu promenljivu čija se vrednost svakim prolaskom kroz petlju menja za vrednost  stepena. Kontrolna promenljiva petlje se pre ulaska u petlju deklaše.
  •  Prvo  treba zadati početnu vrijednost kontrolne promenljive (pocetno vrednost).
  • Zatimi uslov. Rezultat uslova mora biti logički podatak (tip bool). Blok naredbe koje se nalaze u petlji i zvršavaju  se sve dok je vrednost uslova tačan. Kad vriednost uslova postane netačan, petlja se prekida.
  • Stepen je iznos za koji se menja vrijednost kontrolne promenljive petlje.

Početna vrednost, uslovi i stepen odvajaju se znakom točka‑zarez (;). Iza naredbe for ne stavlja se znak točka‑zarez (;). Ako se zabunom ipak stavi, neće se izvršiti blok naredbi u petlji.

Blok naredbi koji se ponavlja određen broj puta označava se parom otvorena‑zatvorena vitičasta zagrada ({}).

Može se dogoditi da je uslov petlje je uvek ispunjen. Petlja se tada  izvoditi beskonačno puta. Ako se  se pokrene program u koeme  je beskonačna petlja,  prekida se zatvaranjem prozora u kojem se izvršava program.

Da bi se izbegla beskonačna petlja, treba:

  • Zadati uslov koji ima konačan broj ponavljanja petlje.
  • Navesti sva tri izraza u zagradi iza naredbe for.
  • Izbegavati  promenu vriednosti kontrolne promenljive petlje unutar bloka naredbi petlje.
 Pogledajte video o For petlji
 

Petlja while

 Ako broj ponavljanja petlje nije unapred poznat, nego zavisi ood  vrednost zadatog  uslova, korist se petlja while.
Osnovni oblik petlje while je:

while (uslov)

{

       blok naredbi

}

naredba iza bloka

  • Uslov se uvek  ispituje na početku petlje, a blok naredbi petlje ponavlja se sve dok je uslov spunjen.
  • Uslov je logički izraz čiji rezultat mora biti logički podatak (tip bool). Kada rezultat postane logička neistina (false, 0), preskače se blok naredbi petlje i program se nastavlja od prve naredbe nakon bloka naredbi petlje
  • Pošto se kod petlje while uslov ispituje na početku može se dogoditi da se blok naredbi u petlji ne izvrši niti jednom.
 
Pogledajte video o naredbi While

Petlja do-while

Petlja do-while se upotrebljava ako broj ponavljanja petlje nije poznat, nego zavisi od ispunjenju uslova.
Osnovni oblik petlje do-while je:
 

do

{

      blok naredbi

}

while (uslov);
 
Petlje do-while omogućava  izvršavanje  bloka naredbi petlje bar jedanput nezavisno od istinitosti uslova, jer se uslov ispituje nakon izvođenja bloka naredbi petlje. U tome je i osnovna razlika petlje do-while u odnosu na petlje for while kod kojih je moguće da se blok naredbi ne izvrši nijedanput.
 
Pogledajte video o naredbi Do-while

Naredba break

Kad je potrebno  prekinuti izvođenje bloka naredbi unutar petlje, korisi se naredba break . Nakon naredbe break program prelazi na prvu naredbu iza programske petlje.
Naredba break je i sastavni deoswitch-case naredbe.

Naredba continue

Ponekad je potrebno preskočiti deo bloka naredbi do kraja programske petlje pa nakon toga petlju nastaviti. Tada se koristi  naredba continue.
 
Advertisements