Petlja for se najčešće upotrebljava ako se delovi programa (blokovi naredbi) ponavljaju odredjeni broj puta.
for (pocetna vrednost; uslov; stepen)
{
blok naredbi
}
naredba iza bloka
-
Svaka for petlja ima svoju kontrolnu promenljivu čija se vrednost svakim prolaskom kroz petlju menja za vrednost stepena. Kontrolna promenljiva petlje se pre ulaska u petlju deklaše.
-
Prvo treba zadati početnu vrijednost kontrolne promenljive (pocetno vrednost).
-
Zatimi uslov. Rezultat uslova mora biti logički podatak (tip bool). Blok naredbe koje se nalaze u petlji i zvršavaju se sve dok je vrednost uslova tačan. Kad vriednost uslova postane netačan, petlja se prekida.
-
Stepen je iznos za koji se menja vrijednost kontrolne promenljive petlje.
Početna vrednost, uslovi i stepen odvajaju se znakom točka‑zarez (;). Iza naredbe for ne stavlja se znak točka‑zarez (;). Ako se zabunom ipak stavi, neće se izvršiti blok naredbi u petlji.
Blok naredbi koji se ponavlja određen broj puta označava se parom otvorena‑zatvorena vitičasta zagrada ({}).
Može se dogoditi da je uslov petlje je uvek ispunjen. Petlja se tada izvoditi beskonačno puta. Ako se se pokrene program u koeme je beskonačna petlja, prekida se zatvaranjem prozora u kojem se izvršava program.
Da bi se izbegla beskonačna petlja, treba:
- Zadati uslov koji ima konačan broj ponavljanja petlje.
- Navesti sva tri izraza u zagradi iza naredbe for.
- Izbegavati promenu vriednosti kontrolne promenljive petlje unutar bloka naredbi petlje.
Ako broj ponavljanja petlje nije unapred poznat, nego zavisi ood vrednost zadatog uslova, korist se petlja while.
Osnovni oblik petlje while je:
while (uslov)
{
blok naredbi
}
naredba iza bloka
- Uslov se uvek ispituje na početku petlje, a blok naredbi petlje ponavlja se sve dok je uslov spunjen.
- Uslov je logički izraz čiji rezultat mora biti logički podatak (tip bool). Kada rezultat postane logička neistina (false, 0), preskače se blok naredbi petlje i program se nastavlja od prve naredbe nakon bloka naredbi petlje
- Pošto se kod petlje while uslov ispituje na početku može se dogoditi da se blok naredbi u petlji ne izvrši niti jednom.
Pogledajte video o naredbi While
Petlja do-while se upotrebljava ako broj ponavljanja petlje nije poznat, nego zavisi od ispunjenju uslova.
Osnovni oblik petlje do-while je:
do
{
blok naredbi
}
while (uslov);
Petlje do-while omogućava izvršavanje bloka naredbi petlje bar jedanput nezavisno od istinitosti uslova, jer se uslov ispituje nakon izvođenja bloka naredbi petlje. U tome je i osnovna razlika petlje do-while u odnosu na petlje for i while kod kojih je moguće da se blok naredbi ne izvrši nijedanput.
Kad je potrebno prekinuti izvođenje bloka naredbi unutar petlje, korisi se naredba break . Nakon naredbe break program prelazi na prvu naredbu iza programske petlje.
Naredba break je i sastavni deoswitch-case naredbe.
Ponekad je potrebno preskočiti deo bloka naredbi do kraja programske petlje pa nakon toga petlju nastaviti. Tada se koristi naredba continue.
|
|
|
|
