Dan inteligencije 2022

I ove godine tradicionalno S.Š. „Nikola Tesla“ organizuje aktivnosti sa kojima je dat doprinos obeležavanju međunarodnog događaja „Dan inteligencije 2022“.

Organizatori događaja su zajedno sa svojim učenicima pokušali da u toku oktobra upriliče aktivnosti koje stimulišu logički način razmišljanja u cilju prepoznavanja darovite dece i pojačan rad sa njima.

C++ solving programi

Šta je solving problem?

Umeće rešavanja realnih situacija iz svakodnevnog života je top veština savremenog sveta. Za rešavanje problema iz svakodnevnog života problem solveri, pojedinci ili grupe, koriste znanje koje je prethodno stečeno, razmatraju novonastalu situaciju na kritički i kreativan način i pronalaze više rešenja od kojih analizom i proverom bijaju najoptimalnije.

Koraci u procesu problem solvinga

1. Razumevanje problema
2. Istraživawe i prikupljanje informacija
3. Pravljenje strategija i brainstorming
4. Odabir najboljeg rešenja
5. Akcija
6. Provera

Pogledajte prezentaciju.

Jednostavni solving problem primeri

Problemi prema težini mogu da budu prosti i komleksniji, složeni. Prosti problemi rešavamo u „hodu“ dez da budemo svesni da koristimo problem solving u njihovom rešavanju. Kompleksni problemi zahtevaju koncentaciju posvećenost, a često i neizvesnost oko pronalaženja rešenja.

Za događaj „Dan inteligencije 20 22“ pripremljeni su prosti solving problemi za koje treba da se nađe rešenje koje omogućava automatsko rešavanje problema kodiranjem. Proste solving kodove kreiraju učenici ETR21 podeljeni u grupama. Svaka grupa rešava zadatke na origialan način koristeći solving problem veštine.

U prilogu su pripremljeni zadaci.

Kako se radilo?

Učenici odeljenja ETR21 formiraju tročlane timove koje imaju originalne nazive i prepoznatljive logoe. Svaki tim se trudi da kreiraju programe u C++-u za postavljene probleme. Prethodno analiziraju više načina i opcije rešavanja problema. Kreiraju algoritam koristeći Veb 2.00 alat Floworithm, a zatim kod u radnom okruženju DEV C++. Proverom konstatuju određene ndostatke koda koje rešavaju u „u hodu“. Razvijaju svoje komunikacione, logičke, matematičke, lingvističke i problem solving veštine. Svaka grupa svoje ideje, obrazloženja, algoritme i kodove skladišti na gugl drajv i deli sa članovima komisije „Dan inteligencije“. (Članovi komisije su profesori računarstva i informatike i programiranja: Biljana Ivanović, Mirjana Radosavljević, Srboljub Milosavljević.) Najbolje rešenje se prestavlja na javnom času koji ima za cilj da prikaže najbolje segmente događaja koji su u prijavljeni i realizovani u okviru međunarodnog projekta „DAN INTELIGENCIJE“ sa ciljem da se stimuliše rad sa darovitim učenicima. Najbolja ekipa dobija zahvalnicu škole za doprinos aktivnostima upriličenih za pomenuti događaj.

Pogledajte kako postupno timovi dolaze do rešenja.

Video pokazuje faze u procesu rešavanja prvig solving problema.

Delić atmosfere

Timu koji je imao najbolju implementiranu solving problem ideju dodeliće se zahvalnice.

Na oglednom času koji je održan 10.11.2022.god pobednički tim je prezentovao ideju realizacije C++ solvin problem kod. Učenicima su podeljene zahvalnice koje su kreirani kao dokaz angažovanja za međunarodni događaj „Dan inteligencije 2022“

Mape uma za proveru znanja

Učenici G41 iz predmeta računarstvo I informatika, u okviru nastavne teme “Rad sa bazama podataka”,  imaju zadatak da osmisle, projektuju I kreiraju bazu podataka. Etapno, prateći nastavno gradivo, na časovima ali I kući učenici podeljeni u grupe od po tri člana polako stvaraju  bazu podataka koja je originalna i  jedinstvena kreativno koncipirana i ažurirana  u toku izrade. Projektni zadatak zahteva logički pristup rešavanja problema. Za kreiranje ER dijagrama koristi se Veb 2.00 alat Dijagrams.net. Za kreiranje bazu koristi se SUBP SQLites.

Za dan inteligencije na  javnom čas učenici pokazuju kako na drugačiji način može da se utvrdi gradivo koristeći mape uma. Svaka grupa kreira koristeći Veb 2.00 alat Mind mapu uma koja predstavlja logičko objašnjenje postupka projektovanja, kreiranja I ažuriranja baze. Tročlana komisija sastavljena od profesora: informatike, srpskog jezika i likovne kulture vrednuju pretstavljene mape uma i nagrađuju najbolju mapu sa prigodnim skromnim poklonom.

Najbolja mapa uma:

Ako želite da pogledate ostale mape uma pogledajte video

Proces izrade projektnog zadataka koji osmišljava, projektuje i kreira bazu podataka.

Učeničkom timu čija mapa uma je najbolja idodeliće se zahvalnice.

Dan inteligencije 2019/20

Međunarodna svetska organizacija Mensa pokrenula je akciju „Dan inteligencije“ u cilju obeležavanja 1. Oktobar kao dan osnivanja Mense. Inače, Mensa je osnovana 1/10/1946. god u Oksfordu, UK.

Mensa Srbije kroz ovu aktivnost, kao projekat koji traje od 22/09/2019. do 10/10/2019. god, želi da ukaže na značaj stimulacije intelektualnih sposobnosti kod dece.

SŠ „Nikola Tesla“ priključila se akciji „Dan inteligencije“, prijavljujući dva događja, radionica „Alogoritmi i mozgalice“ i istraživanje o „Istorijskom razvoju računarskih sistema“. Nosioci aktivnosti su bili učenici ETR21 i G11 pod mentorstvom Biljane Ivanović, pedagoški savetnik, nastavnik računarstva i informatike i programiranja.

 

Radionica „Algoritmi i mozgalice“ promoviše mozgalice kao sredstvo koje stimuliše logički način razmišljanja što je veština koja je neophodna za buduće programere, učenike drugog razreda obrazovnog profila elektrotehničar računara.

Prezentacija je trasirala tok radionice.  Fotografije prenose delić atmosfere.

Učenici G11 su istraživali isorijat informacionih sistema i dali svoju projekciju na dalji razvoj informacionih sistema sa njihovog stanovišta.

Veština koja se u 21. veku podrazumeva, osim čitanja i pisanja, jeste i digitalna pismenost. Da li su današnji učenici digitalno pismeni, iako pripadaju Z generaciji, iako su digitalni urođenici?! Velika količina dostupnih informacija i različiti izvori iz kojih potiču te informacije su dominantne karakteristike doba u kojem živimo. Da li učenici mogu da prepoznaju relevantne izvore i od njih stvore znanje? Učenici prvog razreda gimnazije, imaju za cilj da na svoj način prezentuju istorijski razvoj računarskih sistema uz maksimalno angažovanje digitalnih veština. Nastavna jedinica o istorijatu razvoja računarskih sistema je zastupljena u svim obrazovnim profilima. Kako je naša škola mešovita, 4. obrazovna profila, interakcija između učenika predavača i slušaoca se podrazumeva. Istraživanjem različitih izvora, od uđbenika do veb izvora, učenici imaju zadatak da nastavnu jedinicu prezentuju na multimedijalan način. Rad u grupama, sublimacija radova više grupa, uz neophodnu interaktivnost i funkcionalnu primenu učeničkih digitalnih kompetencija, je ishod koji očekujem.