Nizovi

Nizovi -niz promenljivih istog tipa koje se  u nizu nalaze u  memoriji.

Int a=20; naredbom int a=20 u računaru se određenom registru Ram memorije dodeljjuje vrednost 20, t.j promenljiva a dobija  vrednost 20

Niz predstavlja konačni skup promenljive istog tipa

int a[4]={20,20,30,40}- deklaracija niza a koji ima 4 elemenata; razlika između promenljive a i niza a prilikom deklarisanja se sastoji u tome što mora u vitičastim zagradama da se unese maksimalni broj elemenata niza.

Evo kako se moze deklarisati niz od 10 promenljivih tipa int:
int broj[10];
Uglaste zagrade( [] ) ukazuju da se radi o nizu a ne o samo jednoj promenljivoj. Tako sada imamo promenljivu broj[5], broj[2], broj[7] ... dakle broj mora imati index. Index je broj unutar uglastih zagrada.
Navedenom deklaracijom nije deklarisana promenljiva broj sa indexom 10 ( dakle ne postoji broj[10] ). Razlog ovome je taj sto index prvog broja nije 1, vec 0( nula) ( broj[0] broj[1] broj[3] broj[4] …. broj[9]).Ako se napiše samo broj,bez ikakvog indexa,  to će  imati isti efekat kao da je napisano broj[0], dakle pristupa se  prvoj promenljivoj niza.
Kao sto je moguće da se inicijalizuju vrednosti „obicnih“ promenljivih tako je moguće inicializovati i vrednosti nizovsnih promenljivih.

Primer:
int broj[4] = { 4679, 1, -3555, -8 };
Tako se inicializuju nizovne promenljive; broj[0] će imati vrednost 4679, broj[2] ce biti -3555 idt..
int broj[10] = { 0 };
Svi elementi niza biće inicializovani vrednošću nula.

int a[4]={10,20,30,40}- deklaracija niza a koji ima 4 elemenata; razlika između promenljive i niza prilikom deklarisanja se sastoji u tome što mora u vitičastim zagradama da se unese maksimalni broj elemenata niza.

Sadržaj nizovne promenljive  se izdaje na slićan način kao i sadržaj bilo koje promenljive, cout<<a[0]<<a[1],  razlika je u tome što pored naziva nizovne promenljive mora da se navede u uglastim zagradama i pozicija umanjena za jedan.

Primer.

Cout<<a[0]- ispisuje prvi element niza

Cout<<a[1]<<a[2]<<endl– ispisuje drugi i treći element niza.

Primeri prikaza elemenata niza različtog tipa

Primer 1.

#include <cstdlib>
#include <iostream>

using namespace std;

int main(int argc, char *argv[])
{
int broj[3]={10, 20, 30};

cout<<broj[0]<<endl;

cout<<broj[1]<<endl;

cout<<broj[2]<<endl;

system(„PAUSE“);
return EXIT_SUCCESS;

}

Primer 2.

#include <cstdlib>
#include <iostream>

using namespace std;

int main(int argc, char *argv[])
{
float broj[3]={10.56, 20.36, 30.58};

cout<<broj[0]<<endl;

cout<<broj[1]<<endl;

cout<<broj[2]<<endl;

system(„PAUSE“);
return EXIT_SUCCESS;

}

Primer 3.

#include <cstdlib>
#include <iostream>

using namespace std;

int main(int argc, char *argv[])
{
char broj[3]=“P“, „O“, L“, „J“, „E“};

cout<<broj[0]<<endl;

cout<<broj[1]<<endl;

cout<<broj[2]<<endl;

system(„PAUSE“);
return EXIT_SUCCESS;

}

Primećuje se da je ispis elemenata niza brojačka programska petlja, znači koliko ima elemente niza, toliko puta izdajemo njihov sdržaj.

Primer:

#include <cstdlib>
#include <iostream>

using namespace std;

int main()
{
int broj[3]={10, 20, 30};

int i;

for (i=0;i<3;i++)

cout<<broj[i]<<endl;

system(„PAUSE“);
return EXIT_SUCCESS;

}

Na isti način se unose i konkretne vrednosti elemenata niza.

Primer.

Program koji sabire elemente niza (niz ima 5 elemenata)

#include <cstdlib>
#include <iostream>

using namespace std;

int main(int argc, char *argv[])
{
int broj[5];

for (int i=0; i<5; i++)
{
cout<<„Unesi „<<i+1<<“ element niza“<<endl;
cin >> broj[i];
}

int s=0;

for (int i=0; i<5; i++)
{
s+=broj[i];
}
cout << „Zbir je: “ << s << endl;
system(„PAUSE“);
return EXIT_SUCCESS;
}

OBJSNJENJE:
U prvoj liniji  pomocu direktive #include ukljucili ste standardne biblioteke.
Zatim sledi funkcija main(). Ona predstavlja polaznu tacku svakog programa, te je svaki program mora imati.
Prva stvar koja se radi unutar tela main()-a je deklaracija promenljivih koje se koriste. Promenljiva broj je tipa int i ona je niz od ukupno 5 elemenata(prvi element se nalazi na indexu 0 a posledji na indexu 4).
Petlja for-Prvom naredbom( i = 0 ) postavlja se vrednost promenljive i na nulu. Druga naredba pretstavlja uslov da bi se petlja ponavljala. Treca naredba se kao i druga, izvrsava pri svakom ponavljanju tela petlje i njom inkrementiramo „i“. U telu petlje nalaze se dve naredbe, prvom kazujemo korisniku sta treba da unese dok drugom prihvatamo podatke koje ce korisnik uneti.
Sledi jos jedna petlja for,  njena uloga je da sabere sve elemente niza promenljive broj.
Na kraju,se  ispisuje rezultat.

 Pogledajte video o nizovima